Kako nastaju nesrećni ljudi?

Dan je predivan,taman kako volim. Preko dana se još uvek mogu nositi sandale,a uveče možete obući nerc preko letnje haljine. Ustala sam i u hotelskoj sobi još uvek iz kreveta napisala blog o međuljudskim odnosima sa svim formulama,šemama i objašnjnenjima. Kao i obično prosledila sam tekst mojoj dragoj prijateljici Isidori da ga pogleda i kaže mi svoje mišljnje pre nego što objavim tekst na svom vebsajtu.

Poruka stiže....
-Jo,da li da ti kucam ili da ti napišem?
Naravno bilo mi je jasno da je bolje da mi kaže preko telefona nego da otkuca svoje sugestije.....

 

Zvrrrrr Zvrrrrrr Zvrrrr.............
-Draga Isi dobro jutro,kako ti se čini tekst?-rekla sam sa velikim uzbuđenjem
-Pazi Jo, tekst je stručan i samim tim nemam mnogo šta da zamerim.....Ali zašto si napisala takvim tonom tekst? Zašto uvek sebe podcenjuješ? Pišeš veličanstveno i pokaži tu svoju veličanstvenost! Zašto uvek imaš potrebu da umanjiš svoje kvalitete i vrednosti? Napisala si takav tekst da ti ni ja niti bilo ko drugi ne može mnogo toga ni zameriti,to si htela?

 

Dakle zašto sam to uradila? Kako definisati to stanje? Kako pronaći pravi izraz za taj- kako je Isidora rekla -centralni problem Balkana.
Kako definisati taj program pod kojim smo odrastali....problem "uterivanja u tor" gde smo vaspitani da budemo skromni da se ne ističemo previše....da ne izazivamo.Uradili su to iz najbolje namere svakako.....da nas sačuvaju agresije i represije okoline. Ne postoji džaba izraz da niko nije postao prorok u svom selu! Baš zato što okolina ne voli nikoga ko štrči i nije jednake visine sa ostalima. Na sreću ili nesreću ja sam 182cm visoka, ali sam se zato trudila na sve moguće načine da ipak ne štrčim previše. Da li mi je to donelo nečeg dobrog? Iz ove perspektive vidim da sam se zaštitila koliko sam mogla,a najviše sam se zaštitila od same sebe da sve svoje talente i znanja minimiziram do krajnjih granica.

 

Sa druge strane Isidora je rasla u potpuno drugačijoj atmosferi gde su je roditelji podržali u svojoj veličanstvenosti i jedinstvenosti.Pa ipak to je nije zaštitilo da uvek bude prva kada krene seča knezova naše intelektualne elite.Ova glava mnogo priča - secite je!
Društvo nije bilo na tom nivou da prihvati one koji nisu po kalupu.

 

Isi kaže da uvek prepozna srpske turiste na kruzevima zato što obavezno stoje sa strane i smeju se ostalima dok se glupiraju i igraju.
Dakle prosečan Balkanac zapravo glumi superiornost uveren da će tako prikriti da je inferioran. Baš kao naši poznati glumci koji u svojim intervjuima govore isključivo o svojim ulogama,a nikako koje im je omiljeno mesto za izlazak ili šta vole da jedu.To je veliki jeres! Big NO NO!

 

Zamalo i ja da vam napišem tekst koji se tiče samo moje profesije trenera za lični razvoj. Ali dovoljno je bilo reći UPOMOĆ,PRIJATELJICE! .....Isidora se stvorila i po ko zna koji put mi dala vetar u leđa da svojim primerom pomognem i drugima.

Kako stvoriti srećne ljude? Tako što im uvek treba davati podršku da pre svega otkriju šta žele.... šta zaista žele pri tom ih ne uljuljkivati da su svemogući kao što to često čujemo od motivacionih govornika.
Mi nismo svemogući ali možemo mnogo toga!